Круг као универзални свети принцип магијске моћи и бесконачног протока времена служио је женама прошлости да их окупи и научи да поштују једна другу, живе у хармонији са природом и у складу са сопственим емоцијама. Како су жене временом ово значење круга заборавиле и изгубиле своје моћи, жена у Биљанином перформансу представља себе, своје претке, али и сваку жену која је живела, живи и која ће живети.
Оне представљају Мајку Природу и Мајку Земљу, и вечити циклус живота и смрти, отеловљених у Мајци Богињи.
Овакво спиритуално веровање, које је повезано са женском богињом, прихваћено је у уметности током седамдесетих година, а испољиће се кроз перформанс као главни медијум, са другим таласом феминизма, нудећи алтернативу стандардном религиозном и историјско-уметничком моделу патријархалних вредности, држећи се идеје о нераздвојивој вредности жене, моћи обнављања положаја женског рода који је током историје озбиљно нарушен, али и истраживања још дубљих искустава бића у односу са светом и самим собом, посебно у делу америчке уметнице Мари Бет Еделсон, једне од пионирки феминистичког уметничког покрета.
На сличан начин, користећи се моћним медијумом ритуалног перформанса, на простору који носи слојеве историје, Биљана Цинцаревић у контексту изгубљеног женског језика солидарности и дубоке унутрашње вере у еманципацију женске енергије, окупља у круг 24 жене или како их она зове, сестре, и призива, уз молитве, примарну енергију повезану са женским божанством.
Број 24 се симболично назива и „мистерија јединства“ због свог магијског својства да анулира све негативне особине које доводе до поделе међу људима. Док испуштају гласове, жене се ослобађају потиснутих емоција сопства прошлости, носећи их као терет записан у генима, али и сопствених страхова, патњи и бола. Тада круг постаје простор за лечење, настаје ритуал и природно средство за трансформацију, транспонујући се из изоловане свести појединца у колективно искуство.
Наташа Парезановић, кустоскиња